I was born and raised in Sremska Mitrovica..
Lep,zelen, ravničarski grad na obali Save,jedna od prestonica drevnog Rimskog Carstva,Sirmium, zvezda medju gradovima, rodni grad Marka Aurelija Proba i mnogih drugih...
Danas, od svega toga ostalo je par ruina, šatro sredjena Carska palata, bleda tačkica na turistickoj karti iz '80 i neke i plava crta po ispucalom trotoaru.. elem, to nije tema.
Ono što me najviše nervira u SM, pored trule privrede, još trulije uprave jeste truo gradski prevoz. Kako neki kažu :Sremexpres konzerve za prevoženje...
Ljuuudi moji pa vi to zamisliti ne možete... crveni autobusi iz socijalističkog doba, sa kondukterima u plavim radničkim mantilima takodje iz socijalističkog doba, koji puše u autobusu i kradu.
Godinama se putnici iz pojedinih mitrovačkih naselja bore sa njima, ali bezuspešno.. Kad god udjem u gradski osećam se kao Don Kihot. koliko sam samo puta kasnila u školu, na sastanke kluba,na autobus za Novi Sad...samim tim i na ispit.. sve zbog gradskog autobusa u Sremskoj Mitrovici... i nikom ništa, žali se, preti nabadaj vilama, šta se više učiniti može?!?!
Pošto sam se neverovatno iznervirala čim sam se setila, ovo su neke od meni najupečatljivijih sitaucija koje su se meni i mojim komšijama i saborcima u gradskom autobusu desile u zadnjih, pa da se ne lažemo pet meseci do godinu dana:
A prer svega :
PRAVILO BROJ 1: Autobus nema odredjenu satnicu dolazaka i odlazaka, kad mu se ćefne eto dva komada, a posle ručka nema ga po tri sata,jer vozač ne može da se trucka punog stomaka.
PRAVILO BROJ 2: Za svoj život, delove tela i imovinu odgovarate sami, oni ne snose odgovornost ako propadnete kroz pod ili ako vam parče stakla od prozora iseče ruku.
PRAVILO BROJ 3: Ako žurite, ko vam je kriv što niste zvali taxi.
Sećam se jedne situacije kada sam žurila kući iz grada jer je mom ocu koji je privatnik trebao neki novac koji sam podigla iz banke..
Autobus se pojavio sa blagih 10 min zakašnjenja od one čuvene dolazi od petnes' do sat pa do pun sat, što bi rekla baba koja zivi kod stanice i obaveštava o dolasku autobusa, naravno pun, samo što se ne raspadne. Čim su se vrata otvorila zapahnuo me je vonj kondukterovog afteršejva i crne kreme za kosu. I da skratim, taman kad sam se ponadala da cu mozda stići kući na vreme, na sred centra ispred pošte u SM, na skretanju u desno, lepi crveni zglobni auobus stade. Ne zato sto se pokvario, što nam uvek na pamet pada, nego zato sto kondukter treba da plati račun za gas, a nema vremena posle posla!!!!!!! I tako je nastao saobraćajni kolaps, a revoltirani putici su posle 10 min počeli napuštati bus. Vozač je sva pitanja iskulirao, a ostalim učesnicima u saobraćaju pokazao toliko srednjim prstiju da dam uspala da primetim kako ima duge nokte! posle 20 min, prazan autobus juri pored nas, vozač svira putnicima i maše rukom da se vratimo. I on je dobo svoju porciju srednjeg prsta.
Situacija 2 : bus kasni pola sata, ljudi kasne na posao, bus stize, ljudi ulaze, vozač objavljuje : " Mi pravimo ovde pauzu pola sata, pa ko hoće neka čeka!" Ljudi u neverici izlaze iz buse i zovu taxi, vozač zatvara vrata busa i sa osmehom odlazi u oblaku prašine!
Situacija 3 : kao da nisu dovoljno opljačkali preduzeće toliko da su ima čak dve privatizacije propale, mudri vozači i kondukteri Sremexpresa su i u autobusu počeli da kradu.. što predmete slučajno zaboravljene, što u kusuru od karte, što i cele karte. A počeli su da se bave i učenjivačkom delatnošću.
Ako kupiš kartu koja inače iznosi 40 din, kondukter te prisiljava da mu tu istu kartu vratiš na izlasku da bi je preprodao. Meni se lično desilo da mu dam novac, a on meni kartu ne, pa kad uleti kontrola on kaže "Reci da si sad ušla.."
a ja dreknula :" A da ti meni daš kartu koju sam ja kupila još u BB (moje naselje), pa da ja ne moram opet da kupujem kartu ili da se jebem i objašnjavam sa kontrolom za kartu koju mi ti nisi dao??" Dao kartu drhtavom rukom.
Ima ovakvih primera još, ali prosto ne znam koje bih napisala, zao mi da i jedan izostavim, tako da neću ni počinjati.. I da... samo da napomenem.. peticije, žalbe i ostala pravna sredstva nisu urodila plodom... dok ne bude : OD PAJSER U GLAVU, ŠEŠIR NE POMAGA! samo se pitam do kad će to ljudi da trpe...
Lep,zelen, ravničarski grad na obali Save,jedna od prestonica drevnog Rimskog Carstva,Sirmium, zvezda medju gradovima, rodni grad Marka Aurelija Proba i mnogih drugih...
Danas, od svega toga ostalo je par ruina, šatro sredjena Carska palata, bleda tačkica na turistickoj karti iz '80 i neke i plava crta po ispucalom trotoaru.. elem, to nije tema.
Ono što me najviše nervira u SM, pored trule privrede, još trulije uprave jeste truo gradski prevoz. Kako neki kažu :Sremexpres konzerve za prevoženje...
Ljuuudi moji pa vi to zamisliti ne možete... crveni autobusi iz socijalističkog doba, sa kondukterima u plavim radničkim mantilima takodje iz socijalističkog doba, koji puše u autobusu i kradu.
Godinama se putnici iz pojedinih mitrovačkih naselja bore sa njima, ali bezuspešno.. Kad god udjem u gradski osećam se kao Don Kihot. koliko sam samo puta kasnila u školu, na sastanke kluba,na autobus za Novi Sad...samim tim i na ispit.. sve zbog gradskog autobusa u Sremskoj Mitrovici... i nikom ništa, žali se, preti nabadaj vilama, šta se više učiniti može?!?!
Pošto sam se neverovatno iznervirala čim sam se setila, ovo su neke od meni najupečatljivijih sitaucija koje su se meni i mojim komšijama i saborcima u gradskom autobusu desile u zadnjih, pa da se ne lažemo pet meseci do godinu dana:
A prer svega :
PRAVILO BROJ 1: Autobus nema odredjenu satnicu dolazaka i odlazaka, kad mu se ćefne eto dva komada, a posle ručka nema ga po tri sata,jer vozač ne može da se trucka punog stomaka.
PRAVILO BROJ 2: Za svoj život, delove tela i imovinu odgovarate sami, oni ne snose odgovornost ako propadnete kroz pod ili ako vam parče stakla od prozora iseče ruku.
PRAVILO BROJ 3: Ako žurite, ko vam je kriv što niste zvali taxi.
Sećam se jedne situacije kada sam žurila kući iz grada jer je mom ocu koji je privatnik trebao neki novac koji sam podigla iz banke..
Autobus se pojavio sa blagih 10 min zakašnjenja od one čuvene dolazi od petnes' do sat pa do pun sat, što bi rekla baba koja zivi kod stanice i obaveštava o dolasku autobusa, naravno pun, samo što se ne raspadne. Čim su se vrata otvorila zapahnuo me je vonj kondukterovog afteršejva i crne kreme za kosu. I da skratim, taman kad sam se ponadala da cu mozda stići kući na vreme, na sred centra ispred pošte u SM, na skretanju u desno, lepi crveni zglobni auobus stade. Ne zato sto se pokvario, što nam uvek na pamet pada, nego zato sto kondukter treba da plati račun za gas, a nema vremena posle posla!!!!!!! I tako je nastao saobraćajni kolaps, a revoltirani putici su posle 10 min počeli napuštati bus. Vozač je sva pitanja iskulirao, a ostalim učesnicima u saobraćaju pokazao toliko srednjim prstiju da dam uspala da primetim kako ima duge nokte! posle 20 min, prazan autobus juri pored nas, vozač svira putnicima i maše rukom da se vratimo. I on je dobo svoju porciju srednjeg prsta.
Situacija 2 : bus kasni pola sata, ljudi kasne na posao, bus stize, ljudi ulaze, vozač objavljuje : " Mi pravimo ovde pauzu pola sata, pa ko hoće neka čeka!" Ljudi u neverici izlaze iz buse i zovu taxi, vozač zatvara vrata busa i sa osmehom odlazi u oblaku prašine!
Situacija 3 : kao da nisu dovoljno opljačkali preduzeće toliko da su ima čak dve privatizacije propale, mudri vozači i kondukteri Sremexpresa su i u autobusu počeli da kradu.. što predmete slučajno zaboravljene, što u kusuru od karte, što i cele karte. A počeli su da se bave i učenjivačkom delatnošću.
Ako kupiš kartu koja inače iznosi 40 din, kondukter te prisiljava da mu tu istu kartu vratiš na izlasku da bi je preprodao. Meni se lično desilo da mu dam novac, a on meni kartu ne, pa kad uleti kontrola on kaže "Reci da si sad ušla.."
a ja dreknula :" A da ti meni daš kartu koju sam ja kupila još u BB (moje naselje), pa da ja ne moram opet da kupujem kartu ili da se jebem i objašnjavam sa kontrolom za kartu koju mi ti nisi dao??" Dao kartu drhtavom rukom.
Ima ovakvih primera još, ali prosto ne znam koje bih napisala, zao mi da i jedan izostavim, tako da neću ni počinjati.. I da... samo da napomenem.. peticije, žalbe i ostala pravna sredstva nisu urodila plodom... dok ne bude : OD PAJSER U GLAVU, ŠEŠIR NE POMAGA! samo se pitam do kad će to ljudi da trpe...
Нема коментара:
Постави коментар