Marfi kučko!

OH really? Are you fo' real?
Subota, šest sati popodne, nemam obaveza, kuliram, čak ne moram ni o hrani da razmišljam, došla kod mame i tate.. mirišu kolači, u kući hladovina, postavili nove komarnike, nema ni muvice ni komarca,gnjavim mačiće.. o, such a perfect day!
AAAHAAAAAAAAM! Baš će prokleti Marfi to da dozvoli...

I onda počinje.. prvo nelagodnost a zatim i bol! Upala živca u vilici. HELL YEAH! A naravno kao što rekoh subota, predveče, nema doktora, nema zubara, nema lekova.. sutra nedelja, a u SM ne možeš dobiti neku pomoć ni da umireš radnim danom, a kamoli vikendom, ccc kako se usudjuješ!

Mislim da mi preostaje samo da se ubijem. To Marfi i želi, znam ga ja... šta god može da krene po zlu krenuće.. Marfi nije ti fora, ne vole te ljudi, radi malo na tome..

Druže nije to to prvi put da me urokaš, znaš ti vrlo dobro.. šta si se navrzao na mene?
Da li se sećaš kad sam čekala ispit ispred Filozofskog, samo otišla na kafu, kad si nagovorio onog pijanog lika da stisne gas, preleti preko zelene površine, ode na trotoar, i od svih ljudi spuca samo mene, koja sam čekala ispit da dam uslov?
Hajde to sam ti prećutala..
A šta ćemo sa rodjendanima?
Smestio si mi da ne slavim više rodjendana, uključujući i 18ti, jer ti se osladilo da mi uzimaš ljude iz uže porodice baš tih dana...
Hm, onda šta ćemo sa pucanjem ručki na torbi dva metra ispred poslednjeg busa za kući, kad me nisu ni primetili i otišli bez mene..
Da ne pominjem sitne stvari tipa, poslednja kašika nesa iz konzerve, taman da srknem, zvoni tel, kad se vratila, u njoj pliva muva,štampanje seminarskog, niko mi ne reče da su odneli kertridže na punjenje, kad pišem radove noćima, a profe promene temu,kad god se sredim nigde nikoga da me vidi, do prodavnice u ulazu čupava, svi tipovi sveta se sjate u mojoj zgradi..
Sad si našao i vilicu da mi diraš.. zar ti nije dosta? Kako te nije sramota?!
Jedan dan odmora posle toliko rmbačenja, i to si morao da mi upropastiš...
Nemam reči.. bolje što sam ovo sad napisala jer ko zna šta bih ti rekla za jedno pola sata pošto naravno ne radi ni jedna apoteka, moram da se prihvatim rakije, najomraženije rakije. Seljački stajl. Što je najgore trpeću a ne znam ni da li pomaže ili svi lažu zato što vole da je deru.. Živela ja, pa dokle stignem!