Da ne ispadne da lažem.
Jer se trudim da to što manje činim. Ne zbog vas ili što sam nešto ispravna ili moralna.. nego što sam zaboravna pa ću se dovesti u neprijatnu situaciju.. Ne bi mi bilo prvi put..
Razmišljala sam danas o jednom prijatelju..Reče mi pre nekog vremena da će da se tetovira. Ništa čudno, znam.. nego ŠTA će da tetovira me je zaintrigiralo... ne znam tačno, objašnjavao mi je neke kerefeke i simbole, uglavno povrh svega toga stajaće: BORN TO LOSE, LIVE TO WIN..baš je power up misao..
Elem,kad smo kod toga ko je kako i zašto rođen, u zadnje vreme gledam drage ljude oko sebe, koji što su bolji to im gore ide.. Što se više trude, dublje tonu. Kreteni koji živuckaju, ne žive, njima ide kao po loju. Dobri ljudi uvek moraju da se muče.
I onda ide ona glavna: "Bog je uvek prema onim koji su mu najmiliji, najstroži".
Kakvo licimerstvo. Znači djubrad ostaju djubrad do kraja i neguju svoje debele zadnjice, a dobre duše koje nisu ništa skrivile, ceo život da se pate i grcaju u suzama, jer su tebi draže?? To da im bude uteha??
Ostavljaš silovatelja, ubicu, monstruma zdravog i pravog, a dete od godinu dana može da se zaigra i sleti sa kreveta i ostane invalid za ceo život?? Jer njega više voliš?? Dopuštaš Daunov sindrom,cerebralne paralize,novorođenčad sa HIV-om?!
Ni sama ne znam koliko gneva u sebi nosim zbog tih tričarija.. u meni sve vri..
I ono : "Šta sam ja Bogu zgrešio pa me ovako kažnjava?" Bog je mrtav, nema ga. Videla sam. Ostali su samo šareni, zlatni hramovi iz kojih zjape gladna usta tudjih novčanika, tudjih letovanja, vikendica, automobila.. I da je bilo Boga, on tamo odavno ne bi stanovao.
Kada ćeš prestati da se zaludjuješ? Kada ćeš prestati da veruješ u laži?? Da to što radiš, ne miliš se njemu, a ni oni te ne poštuju.. samo gledaju koliko ćeš da daš, da li to pokriva ručak u restoranu, i ratu za kredit..
Velika lančana obmana.. mrvica milosti je čisto psihosugestivno poboljšanje.. života, zdravstvenog stanja.. tome sigurno ne pomaže sveća koju ćeš da platiš, koji će ugasiti dok ti ljubiš vrata na izlazu.. i prodati je drugome..
Niko to ne vidi.. sam živiš svoj život, niko ti ga nije zacrtao..
Igraš igru, ili gubiš ili dobijaš.
Žao mi je samo što su dobri ljudi loši bleferi, oni uvek gube...
Kada će nekad dobrom biću da se desi dobro?
Radi kao crnac na lošem poslu,daleko od kuće, pa mu se usput i automobil redovno raspadne.. nepredvidjenih troškova milion, ne može da uštedi za bolja..devojku ne vidja, porodicu još manje..večito strahuje da će sve da mu izmakne iz ruku..
Svaku noć leže sa željom da bude bolje, svako jutro u pola pet ustaje sa bolom jer zna da verovatno neće.. A želeo je biti Božiji čovek. sveštenik.. ali mu se ogadilo kada je video silne nečasne radnje, ljude koji nisu ljudi..
Izgubio je veru u ljude, veru u sutra, opet se nada čudu.. vredno radi i nije ga sramota.. učiniće sve, makar da sačuva ono malo što sada ima..i ako može nekako da se napreduje.. ali kad dodje do tog trenutka, umesto da se prevali brana, nešto obično krene po zlu, ili u najmanju ruku ostane na istom..
proguta knedlu i prihvati se posla..
Nada se da će jednog dana pobediti..i ja se nadam,niko to nije više zaslužio od njega.. samo mi nije jasno jel' to njega sad "Bog" voli, ili ga namerno roka?
Нема коментара:
Постави коментар