Terapijski...

Kada je šugavo vreme kao sad, dođe mi da kažem zbogom ujka Luju.. svega mi..

Ranije, dok sam bila mlađa mislila sad da kad neko kaže da je metereopata, da je to neka šifra za lenj sam i ništa mi se ne radi, i imam super izgovor, a ti dokaži da mi nije ništa!
Međutim, omatorilo se, kad se vreme menja, ja se hvatam za glavu, za ruku, za krsta.. kao baba, babetina najveća.. pa ne mogu da dišem, pa sam nervozna, pa bih se svađala, pa mi igra oko, pa mi srce igra ping pong.. bila kod doktora, zdrava kao dren, školski primer, a ja.. čini mi se svakog trenutka ću se raspasti...

Cupkam nogom tako ja danas, tražim ko će me pogledati na način koji ne odobravam, da imam na koga da urlam, makar u sebi.. i dosetim se..
Zašto umesto da tražim stvari koje će me ubiti, ne bih lepo tražila stvari koje će me vratiti u život?
Stvari koje volim.. da slušam, da vidim, da pročitam, da pomirišem, da jedem..

I tako legnem sad na krevet.. i stavim laptop na sebe.. i počnem da radim ovo što volim.. pišem.. i pišem o onome šta volim..

A volim:

Volim mrak, volim noć, volim tišinu, volim da sam sama, volim sama noću kada je tišina da slušam muziku, volim da me niko ne prekida, volim da slušam Madrugadu,Nika Kejva, Džonija Keša, Noir Desire u takvim noćima..
Volim da ležim u crnoj svilenoj spavaćici koju od milošte zovem kimono, iako ni ne liči, samo ima neko trešnjino cveće, volim kad mi je puštena kosa, volim čaj od brusnice i višnje, sa dosta leda, sa malo limuna i šećera.. volim da gledam stare crno bele fotografije,volim fotografiju generalno, volim stare filmove, volim likovnu umetnost, volim Tuluz Lotreka, volim Monmartr,volim priče o duhovima i prostituciji.. volim čitav taj vajb...volim da slikam prstima, i da se takvim prstima pipkam po nogama, dok se skroz ne obojim...

Volim Bukowskog, volim Hesea, volim Vajlda, znam malo više o Bodleru od Cveća zla..Verlena, Remboa....
Volim Absinthe, volim Somersbi, volim martini i kupinovo vino...
Volim dinje, volim voće, volim da kuvam.. jako volim da kuvam.. ali samo za dvoje.. onako ljubavnički..
Volim mačke, sove, zečeve i veverice... volim crne mačke.. mislim da ću jednu preneti na svoju kožu.. volim miris aromatičnih štapića i dobrog duvana.. volim kad grmi, kad seva, i kad udara.. volim da brojim koliko će proći dok ne udari.. volim tad da navučem ćebe preko nosa i dišem kroz njega..
Volim svoj crni ajlajner i svoj drečavo crveni ruž.. kao gola sam bez njih... volim svoje duge nokte..
Volim što mi kosa miriše na lubenice, i što mi je koža bela.
Volim da pišem, volim da čitam, volim prirodu, volim da se isprljam.. volim da idem bosa.. volim da pomažem, volim decu, volim kako bebe mirišu..
Volim kadkad jaku muziku, jaku hranu, jake ljude i jake emocije.. ljudske lignje ne podnosim..
Volim da putujem, da vidim, da čujem, svuda da se zavučem.. volim da ležim na travi.. ponekad volim da danima ne napuštam stan.. a posle toga da lutam danima... ali najviše na svetu volim kada je lep dan i ja zapucam na Petrovaradin, na moje secret place, sednem na travu, gledam u Dunav, pijuckam nešto, i ne osećam ništa,ne čujem ništa, vidim samo vodu, travu i Frušku.
Bez toga sam kao luda.
Da li sama, da li u društvu, uslov je da se ne dahće, ne kuka i ćuti.
Sad ću da zažmurim i tripujem da sam tamo, već mi je malo bolje, čim pomislim..