Velika doza mističnosti uvek je okruživala sove, nebitno koje vrste. To je verovatno najpoštovanija, najvoljenija, najobožavanija ptica, i ptica koje su se najviše plašili u istoriji sveta. Sova je upletena u sujeverje i folklor i provlači se kroz legende godinama, svaka kultura ima svoje interpretacije, koje su ponekad vrlo kontradiktorne.
U istoriji čovečanstva sove su često bile pominjane u mitologiji i folkloru raznih naroda širom sveta. Takođe jedne su od retkih ptica čiji su portreti nađeni na zidovima praistorijskih pećina.
Sova su se bojale ili ih poštovale mnoge civilizacije od davnih vremena pa sve do danas. Ćuk pripada precima sveta, punim mudrosti i iskustava, prema jednoj apokrifnoj istoimenoj galskoj legendi. Trebalo bi ga dakle svrstati među prvobitne životinje i verovatno se može poistovetiti sa sovom. Te se životinje ipak ne pojavljuju u keltskom verskom simbolizmu. Sova se ovde uzima u lošem smislu pod uticajem hrišćanstva. Povoljni simbolizam ćuka stariji je i verovatno predhrišćanski.
U drevnoj Grčkoj, sove su bile poznate kao vesnici dobre sreće. Uzrečica "mudra sova" može poticati iz tog perioda, iz povezanosti Athene noctua sa boginjom mudrosti Atenom. Atena, boginja rata i mudrosti, izabrala je sovu za svoj zaštitni simbol, jer se smatralo da e sovin noćni vid ustvari magično unutrašnje svetlo. Tako je Athene noctua završila i na novčićima u V i II veku pre nove ere. Zato što se ne izlaže dnevnoj svetlosti sova je simbol tuge, tame, setne i samotnjačke povučenosti. U grčkoj mitologiji ona prikazuje i Atropu, onu od Parki koja kida nit sudbine, prekida život.
Nasuprot Grcima, Rimljani su sove smatrali vesnicima katastrofa. Oglašavanje sove značilo je nečiju skoru i neizbežnu smrt, i veruje se da su smrt mnogih poznatih Rimljana kao što su Cezar,Aurelije, Avgust i Agripa nagovestile sove. Veštice su se pretvarale u sove. Askalpus u rimskoj mitologiji je bio pretvoren u sovu od strane boga podzemlja Hada, kao kazna jer je izdao Persefonu da je pojela nar.
Dok su Grci smatrali da zov sove znači zvuk pobede njihove vojske, Rimljani su to smatrali znakom sigurnog poraza.Takođe, smatrali su da sova u snu označava brodolom ili pljačku trgovačkog broda. Da stvari budu gore, verovali su da jedino ubistvom sove i zakucavanjem njenog mrtvog tela na vrata kuće mogu oterati nesreću koja ih je zadesila.
Što se tiče Američkih domorodačkih plemena, verovanja su varirala...neka plemena su ih smatrala prizivačima bolesti i smrti, dok su druga u njima videla duhove zaštitnike,dok su treći sove smatrali nosiocima duša nedavno preminulih, i kao takve posmatrali su ih sa poštovanjem. Neka plemena su čak sove smatrala zemaljskom inkarnacijom svojih bogova. Hopi su verovali da je Athene cunicularia (Burrowing owl) njihov bog smrti. Inuiti su objašnjavali pljosnato lice i mali kljun sove romantičnom pričom o lepoj devojci koja je magijom bila pretvorena u sovu, pa se tako zbunjena zaletela u zid kuće i sravnila lice i kljun.. Neka od plemena su čak nazivala smrt "prelaženje mosta sova". Menominee (American Indian) prenose legendu o sovi i zecu. Sova i zec su se takmičili u besedi, i onaj ko pobedi mogao je da bira da li želi da poseduje dan ili noć. Sova je izgubila i zauvek ostala noćna životinja. Za Indijance iz severnoameričke prerije sova noću može da pruži pomoć i zaštitu. Odatle upotreba sovinog perja u nekim obrednim svetkovinama.
U inicijacijskim obredima zajednice Mide, kod Algonki Indijanaca, u obrednoj loži sedi čovek sova koji pokazuje put u Zemlju izlazećeg Sunca, kraljevstvo mrtvih. Tu bi sova imala funkciju vodiča duša.
Sova se može smatrati i za glasnika smrti pa prema tome i zlokobnom pticom: Kad sova zavija, Indijanac umire (Maja Kiče); vrač Šorti, koji je otelotvorenje zle sile, može da se pretvori u sovu.
Postojalo je čak i verovanje da su sove naročito neprijateljski nastrojene prema deci, pleme Malaja je verovalo da sove jedu novorođenčad, Svahili su verovali da se bebe razboljevaju zbog sova, Arapi su verovali da su sove zli duhovi koji noću odnose decu.
Neki narodi su verovali da sove imaju magične moći. Na arapskom poluostrvu važilo je verovanje da ženka sove polaže dva jajeta – jedno koje je imalo moć da čoveku opadne sva kosa, i drugo da mu se povrati sva kosa. U Alžiru se verovalo da ako se desno oko Bubo bubo (buljina) stavi u ruku ženi koja spava, reći će sve što želite da saznate od nje.
Britanska, uključujući i velška sujeverja vezana za sovu išla su čak i do toga da sa čije se kuće čuje sova, iz te kuće je neudata devojka izgubila nevinost. Drugačije velško verovanje kaže da ako trudna žena čuje sovu, njeno dete je blagosloveno. U Jorkširu je vladalo verovanje da čorba od sove leči kašalj i mnoge druge stvar, zbog njene mogućnosti da pokreće vrat u širokom rasponu.
U Velškoj mitologiji, boginja izdaje, Blodeuwedd, se povezuje sa sovama. Po priči " The Mabinogion", Blodeuwedd je stvorio iz cveća vrač po imenu Gwydion za princa Llew Llaw Gyffes-a. Međutim ona se zaljubila u Goronwoy-a (lovac, junak, česti antagonista velške mitologije), i oni su skovali plan da ubiju princa Llew-a. Na samrti princ se pretvorio u orla, ali ga je vrač zalečio i vratio u ljudsko obličje. Iz osvete, Gwydion umesto da ubije Blodeuwedd, pretvorio je u belu sovu, da luta noćima puna usamljenosti u tuge, govoreći "I will not slay thee, but I will do unto thee worse than that. For I will turn thee into a bird; and because of the shame thou hast done unto Llew Llaw Gyffes, you shall never show thy face in the light of day. And thou shall not lose thy name, but shall be always called Blodeuwedd." /Neću te ubiti, učiniću ti nešto gore, pretvoriću te u pticu, zbog sramote koje si nanela Llew Llaw Gyffes-u, nikada više tvoje lice nece ugledati svetlost dana.. I nikada nećeš izgubiti svoje ime, ostaćeš zauvek Blodeuwedd/. Ponekad se ime Blodeuwedd koristi za sovu.
Barena sova i kuvana sovina jaja su korišćena u svrhe lečenja u Peruu, a u engleskom folkloru postoji verovanje da sovino jaje leči alkoholizam. Dete kome se da rovito sovino jaje zaštićeno je celog života da ne postane pijanac. Pripadnici plemena Mohe u starom Peruu su obožavali sovu i često je slikali u umetnosti
Dok su mnoge kulture verovale da je sova vesnik zla (u Kamerunu čak nije imala ni ime već je nazivana "ptica koja te plaši"), postojale su i kulture koje su smatrale da su sove dobre.
U Vavilonu, amajlije od sove su korišćene za zaštitu trudnih žena.
U Rumuniji su verovali da duše pokajnika idu na nebo u obliku snežne sove.
U Indiji hrana od sova je smatrana lekovitom, preko sprečavanja napada kod dece konzumiranjem čorbe od sova, do reumatizma, konzumiranjem sovljeg mesa. Jedenje sovinih očiju navodno je omogućavalo osobi da vidi u mraku,dok se meso smatralo između ostalog i moćnim afrodizijakom.
Takođe, broj sovinih oglašavanja imao je sopstveno značenje:
jednom- najava smrti
dva puta- uspeh u skoroj budućnosti
tri puta- žena će se udati u porodicu
četiri puta- nemiri
pet puta- putovanje u najavi
šest puta- gosti na vratima
sedam puta- mentalni problemi
osam puta- iznenadna smrt
devet puta- dobra sreća
Veruje se da svake godine 1000 sova ribara (Ketupa zeylonensis) bivaju žrtvovane tokom Diwali festivala u Indiji, od strane crnih magova koji tako prikupljaju moć. I to uprkos tome što su sove prepoznate kao vesnici boginje prosperiteta, Lakšmi, u čiju se čast festival i održava. Veruje se da kada Lakšmi putuje sama, ona to čini na sovi, a kada putuje zajedno sa Višnu, onda lete na orlu zvanom Garuda. Amajlije od kosti, kljuna i kandži sova su na ceni.U indijskoj ikonografiji sova se ponekad dodeljuje majci Varahi, ali se njeno značenje ne može tačno odrediti.
U Starom Egiptu, crtež sove se koristio za označavanje slova „m“. Ovaj hijeroglif je obično bio crtan tako da sova ima slomljene noge.,da grabljivica ne bi pobegla ili oživela..U Egiptu izražava hladnoću, noć, smrt.
Blakiston's Fish Owl (Ketupa blakistoni) je jedna od najvažnijih božanstava drevnog Ainu naroda koji su živeli na ostrvu Hokaido u Japanu. Zvali su je "kotan kor kamuy" što je značilo "bog koji čuva selo".
U Francuskoj su je na sove gledano da dosta poštovanja, nazivali su ih čak i "vojvodama", Bubo bubo je nazivana Hibou Grand-Duc, što znači "Veliki Vojvoda Sova", a mala ušara Hibou Moyen-Duc. (Mali vojvoda).
Ovo verovatno potiče iz perioda Srednjeg veka kada su se plemići kitili perjem, pa po veličini, i veličini uškica su i dobijale imena. Vremenom, naklonost je izčezla pa su do sredine 1960-ih sove u Francuskoj smatrane štetočinama.U jednoj pokrajini u Francuskoj se čak verovalo da sove pomažu usedelicama da nađu muževe.
U Kini, jedan naziv za sove je i "Xiao" , u kontekstu zlih ptica koje jedu svoje majke. Kineski simbol koji predstavlja "xiao" je povezan sa oznakama za svirepost ali i hrabrost. Sova je u drevnoj Kini imala važnu ulogu: Simbolizuje jang, čak i višak janga. Pojavljivala se tokom dugodnevice, a izjednačavala se sa bubnjem i munjom. Povezivala se i sa kovačnicom. Bila je amblem Žutog vladara i prvog topioničara Huang Tija. Kao višak janga, sova je izazivala sušu, a deca rođenja na sovin dan (dugodnevica) bila su nasilna (možda oceubice). Da li je deljenje supe od sove vazalima uvek istog dana bio ritual iskušavanja, pročišćenja ili pričesti? Ili svega toga zajedno? Bilo kako bilo, sova se uvek smatrala okrutnom i zlokobnom životinjom. To je jedan od najstarijih kineskih simbola, još iz takozvanog mitskog doba. Prema nekim autorima, mogla bi biti podudarna sa zmajem-bakljom, amblemom druge dinastije, Jin. Sova je amblem munje, lik joj se nalazio na kraljevksim barjacima. To je ptica posvećena kovačima i solsticijima; u pradavnim vremenima bila je zaštitnik posebnih dana kad su kovači izrađivali mačeve i čarobna ogledala.
U Poljskoj postoji legenda da devojke koje umru nevine ili neudate se pretvaraju u golubice, a udate žene, ili uprljane devojke u sove. Takođe veruje se da sove ne izlaze danju jer su toliko lepe da su druge ptice ljubomorne na njih i mogle bi ih povrediti.
Legende kažu da je sova spasila život Temudžinu, poznatijem pod imenom Džingis – kan.
Sova je u nekim kulturama izuzetno zlo biće. Pleše sa vešticama, krade blago, donosi lošu sreću i simbol je podzemlja. U Irskoj kažu ako sova uleti u kuću treba je ubiti pre nego što odnese dobru sreću.
U drugim kulturama, veoma je dobra. Pronalazi muževe, određuje polove nerođene dece, i u Belgiji bila je uzgajana u crkvama kao prva linija borbe protiv glodara.
U Transilvaniji su čak bivale jurene od strane golih farmera koji su štitili svoje useve od sova, koje čak i ne jedu biljnu hranu!
U Rusiji su lovci kao amajliju nosili sovinu kandžu, ako umru da im se duša može uzverati na nebo.
Burjati iz Sibira veruju da sova tera duše žena umrlih na porođaju, koje dolaze da muče žive. Da bi od duhova odbranili stoku, Vakuti pribiju na vrata staje sovinu glavu. U Altaju je šamanska odeća, koja je uvek ornitomorfna, često ukrašena sovinim perjem, a prvobitno je celo odelo podsećalo na sovu. Prema narodnom verovanju u Altaju, sova tera sve duhove. Na dosta mesta je i danas običaj, kad se razboli dete, da se uhvati sova i hrani kako bi oterala zle duhove koji napadaju kolevku. Kod Jogula, prilikom svetkovine medveda, jedna osoba prerušena u sovu treba da drži na odstojanju dušu ubijenog medveda.
Kod nas (u Srbiji) takođe je bilo dosta legendi i sujevernih priča od kojih su se mnoge, na žalost zadržale i dan danas:
" Sovu - buljinu - sojku ko čuje, neko će mu se razboleti u kući.
Sova je noćna ptica zloslutnica. Na čiju kuću sleti i počne noću u gluvo
doba da huče, predskazuje nečiju smrt u blizini. Ako huče u gluvo doba
noći u polju ili šumi, treba očekivati ružno vreme".
I " Ćuk je ptica koja se samo noću javlja. Kome ćuk stane na kuću i počne da
ćuče, veruje se da će neko iz te kuće umreti.
Kad ćuk ćuče u pustoj šumi, predskazuje rodnu godinu; ako ćuče na
usamljenom drvetu, treba očekivati glad.".
Toliko priča, toliko legendi, toliko optužbi za nevine ptice. Samo pokazuju uskost čovečijeg uma da prihvati i procesuira naizgled neobične stvari. Mnoge od ovih priča su izumrle sa starim narodima, mnoge od njih, nažalost još uvek žive sa nama.
Нема коментара:
Постави коментар