Staro novo

Ne znam kako sam zaboravila ovo da vam ispričam, verovatno jer sam time počela da se bavim i pre pokretanja ovog bloga, pa se jednostavno nije uklapalo u "Šta još nisam probala tematiku".
Sinoć sam bila na nekom druženju biologa, i pomenusmo nešto o reciklaži,i ja se setim svojih malih projekata, i pomislih kako o tome nisam ni pisnula ovde!
Uglavnom, da ne dužim...
Priča kreće neke 2006. godine kad sam upisivala fakultet. Uzela sam prazan stan nekih prijatelja, i keša što sam imala upotrebila sam da kupim nameštaj, jer je dogovor bio da tu životarim dok ne završim fax. Međutim,lepo sam se zanela kupovinom mnogo bespotrebnijih stvari tipa činijica i slično, kad je došlo vreme da se kupe sto i stolice, dobar deo tih parica je misteriozno ispario...sve ostalo sam već nabavila. Kud ću, šta ću, na nečemu moram sedeti, učiti, jesti, trebaju mi sto i stolice. I tako u razgovoru sa mamom se setimo da negde na tavanu postoji stari sto koji je tata odavno planirao da baci, ali pošto pati od hrčak sindroma, sva sreća nije još, i neke stolice iz stare trpezarije koje bih za prvu ruku mogla da koristim. Mislim da su to bili najružniji komadi nameštaja koje civilizacija pamti. Em su tamno braon, em su izdrljani, prašnjavi, štof čupav, floralni i zelen, ma grozota.Plus, ne slažu mi se, znate to je kod nas žena jako bitno.
I tako uzmem ja to, spustim u dvorište, duša mi plače i proklinje preskupe činije i moj slab karakter, kad sine mi sjajna ideja! A što ne bi mi to lepo sredile? Malo šmirgle, malo boje, novi štof, nova ploča za sto i teraj!
Kako smo zamislile tako smo i uradile, a pošto sam ja tada bila u nekom čudnom tripu, moja nova garnitura je osvanula u narandžasto plavom koloritu. Drečavo narandžasto drvo i kraljevsko plavi štof kao i ploča za sto u istoj boji. Shvatite imala sam 19 godina, ni zrna ukusa, kao što ga ni danas nemam. Pošto apsolutno nepripremljena pišem ovaj post da ne bih zaboravila, slike vam dugujem, čim budem imala vremena, fotkaću pa ću dopuniti post. Cross my hart!
Posle toga ništa me nije moglo zaustaviti, sve moguće stvari po kući koje su mi se činile dotrajale (iako većina njih nije bila) su išle pod šmirglicu, tata je ludeo mama i ja smo farbale komode, stare ormare, pravile lustere, lampe, kućicu za mačku (?!?!) Tada je nastala i moja "ekološka soba", ustvari soba u kojoj spavam kad idem kod mojih, u kojoj od boja počinješ da haluciniraš bez hemije. Recimo samo da sam jako volela narandža narandžastu i skakavac zelenu boju... To je ustvari jako slatka soba (za devojčicu od 6 godina), ali je totalno eco friendly, i re-use nastrojena.Jedina stvar u njoj koja nije reciklirana jeste krevet. Police, ormar, sto, lampe, zavesa.. sve staro. Hm mislim da imam neku doduše lošu fotku, ali obećala sam vam bolje kasnije.. Ček' da nađem... aha evo je..

Fotografija je napravljena mobilnim telefonom, slučajno dok sam nešto pokušavala da podesim, sačuvana eto tako i neki fotograf bi verovatno izvršio harakiri kad bi je video, ali upozorila sam više puta. Na ovoj fotografiji vidimo spašenu policu iz jedne pekare, na kojoj je ranije stajao hleb, ormar sa tavana i zavesu koja ima minimum 25 godina.
U sledećem postu ću vam pisati kako sam to uradila i kako i vi možete da napravite lampu, luster, ofarbate zavesu ili napravite vazu za cveće ili pačvork prekrivač od svojih omiljenih majica koje više ne nosite a duša vas boli da ih bacite. Totalno kul i totalno odgovorno prema prirodi.U principu smanjujemo emisiju otpada i štedimo novac. Ku'š bolje!