Well... here we go again..

I am back!
Ja ne mogu ovu vrućinu.. počela sam da izbegavam i odlažem sve moguće obaveze, tamo negde do 28. decembra, u nadi da ce tada biti hladnije..

Sedim u stanu, klima tuče , hektolitri ledenog čaja... ali mi je dosadno.. em što ja ne mogu do drugih ljudi, em što oni ne mogu do mene.. ne mogu više da se družim preko tipki tastature, zaboraviću kakvi su mi prijatelji na dodir.

Napolju koliko čujem zamro život, samo se gradski čuje povremeno.. šta će ljudi, ako izađeš, umrećeš.

Pasje popodne. Očekujem u svakom trenutku da čujem u pozadini muziku iz nekog dž vesterna..

I tako ja u svom toplotnom tripu, šetam pogledom po stanu, viseći sa kreveta kao parče krpe, pitajući se šta je smisao života.. da, toliko mi je dosadno..

Dala sam sebi izazov da napišem post bez preterane aktivacije ijednog neurona u mozgu, i samo jednim prstom.. heheheh ...
Znači da bi ovaj post mogao da liči na roman Marijane Mateus... i ja sam govoreći jezikom supermarketa, totalno jestiva... doduše, kao slani štapić. Zalijte me sa jogurtom, ili sa puno vode..

Zabavite me prokletnici, zar ne vidite da umirem!! Nemam snage da volim,nemam snage da mrzim, svako leto mi ostane u sećanju kao belilo....
Kao beli čaršaf koji se leluja na vetru, na nekoj žici u sred peščane pustinje, i miriše na lubenice..i so.. leti ne sanjam, leti ne pamtim, leta se nikada ne sećam.. ali zato zapamtim svaku zimsku blatnjavu baru.. to ne zaboravljam.
Letnje se ljubavi lakše prebole.. kada je zima, i hladnoća skuplja pluća, nekako i srce više boli.. zima je tužna za raskide i prestanak prijateljstva.. leto ti se na trenutak učini neprebolno, ali nestane kao kockica leda na suncu...
I zimi mi je lepše kad me neko greje dahom, nego kad leti dahće u mene, kad ni sebe ne mogu da podnesem... leti uvek spavam sama... ne mogu ja taj znoj.. čak ni onaj strasni..ljubi me i idi da spavaš u svom krevetu.. ne brini volim te i dalje, samo prokleto ne mogu da te podnesem..
Nije do tebe, do leta je..

Nije da ja ne volim leto... ne volim ni zimu.. ja volim mirišljava sunčana proleća.. dovoljno sveže da mogu da se pribijem, dovoljno toplo za cvetnu haljinu... dovoljno lepo da mogu puštene kose.. dovoljno vruće da mogu golih nogu..

Nedostaješ mi proleće.. nedostaješ mi..