Želim nešto što miriše kao ti..

Kad se tweet pretvori u čitav post...
Jedna misao u toliko toga što ti želim reći.. a glupa sam ,ili mutava kad te vidim, ne znam...

Počelo je sa:

Želim nešto što miriše kao ti.. majicu ili malo jastuče.Kad odem da imam.Tako lepo mirišeš.Ne parfem, ti... vidim, postadoh jadna, ali želim.

Želim... ta mešavina mirisa novorođenčeta i mirisa muškarca, slatko, mlečno, a privlačno..

Ostala sam bez teksta na tvoje reči.. hah,ja ostala bez teksta.. kako je samo moguće da se sećaš svih tih i bitnih i nebitnih stvari, tako me grize savest... Prokleta prokleta samoživa kozo...Ničega se ne sećam.. uzela sam te tako zdravo za gotovo..
Nisam znala da ti toliko značim...
Sama bih sebe pljunula sad!

Šta reći, šta učiniti kada ti neko prepričava noć koja se desila pre pet godina, sa savantskom preciznošću?
Od tvoje odeće preko tvog parfema, kose, lokni, osmeha, ukusa sjaja za usne, ukusa tek pojedene mentol bombonice, mekoće usana, daha, stidljivo spuštenog pogleda posle poljupca?

Od pružanja ruke, preko razmene sitnih rečenica iz kulture,gde si,nismo se videli dugo, do prve neugodne tišine.. smeha da se ista razbije i sve tako...

Kad ti kaže, znao sam da si moja, znao sam tada, osetio sam... zar se takve stvari ne dešavaju samo u glupavim američkim filmovima??

A pri tome te gleda tim krupnim, vlažnim, tužnim očima, uplašen, siguran u to što priča, ali prestravljen onim što mu izlazi iz usta..

Otkriti sve, sve što je skupljao, sve što je ćutao...

Kako si lep.. kako to ponekad zaboravim, kako? Kao i što zaboravim da me voliš.. znaš da zaboravim.. i onda ti kažem i što mislim i što ne mislim, kao lako ću bez tebe, neću lako, neću nikako!

Kako sam glupa.. kako te olako shvatih.. kao nešto što je uvek tu, pomaže, ne odmaže, i uvek radi.. kao stvar.. bez duše sam, bez duše!

Treba ovakve stvari da mi se dese, i tebi i meni, da shvatimo šta smo ustvari jedno bez drugog. Ruine, bivši ljudi, pocepani, prazni, curimo.

Rekao si mi "Da znam da ću da umrem, i da mi nude još dva dana da sredim sve, ili sada ovo sa tobom, ja bih tebe odabrao.Ako to nije ljubav, ja ne znam šta je.."

Da mi kažeš kako pamtiš sve, svaku stvar, svaki detalj, svega.. toliko dana, toliko meseci, toliko godina.. samo si muško,hej, ti to ne pričaš.. pitaš me da li se sećam ičega? Kako da te slažem? Odvratna sam, ne sećam se... Nešto sitno, sramota me je.. i treba da me bude.. treba...

Ali zato, kunem ti se, svake noći kada sklopim oči, gde god da sam na svetu, danas ovde sutra tamo, u kojoj god zemlji i u kom god krevetu, svaki put kada zažmurim vidim tvoje zelene oči, malo zelene, malo smedje, velike, nežne, vlažne.. vidim tvoj nos, veliki nos sa grbicom, najlepši.. vidim tvoje male uši,tvoj divni veliki osmeh, tvoje umetničke duge prste, osetim tvoju nežnu kožu koja svetluca u mraku, osunčana....samo taj miris, u prvi mah osetim, i ma koliko god se trudila da za zadržim u nozdrvama, što se više trudim, lakše mi pobegne... moram naći način da ga zarobim. Da budeš zauvek kraj mene.

A ja sam ćutala.
U sebi gorela, pravila sam se da dremam.
Možda misliš da te nisam čula? Čula sam sve.