Nedovoljno komplikovana

Onaj trenutak u smiraj duše kada tonem u san kada se krevet odjednom izgubi i tog trena tonem u ponor, mišićni trzaj, iskonski strah i životinjski nagon za preživljavanjem...ima li čistije reakcije, polusvesne, ne možeš slagati, ne možeš folirati.. onaj trenutak pred san kada ostaneš sam sa sobom, kad znaš ko si i sam sebe ne obmanjuješ.. želim to stanje večno.. iako boli.. volim kad boli, volim kad sam ogoljena i bez maske.. gledam sebe sa strane, golu i bez tajni.. vrhunsko biće.. gotovo astralno.

Volela bih kada bi mogao tako da me vidiš. Ogoljenu, čistu i iskrenu.
Mani priče, mani analize, takva sam kakva, sam, nisam ni malo komplikovana... žena ne mora biti komplikovana da bi bila žena...
Lagale su te te druge žene.. šatro posebne, malo lude, malo se pravile lude..
Moja reč, moj pogled, moj dodir.. to je sve što treba da znaš... ostalo će doći samo.. ne, nemoj me analizirati, zar se ne bojiš da nećeš ništa naći unutra? Zar se ne bojiš da ćeš naći previše unutra? Ne čačkaj, tako je kako je... bez pritiska, mogu eksplodirati...
Nisam uvrnuta, ja sam jednostavna.. ili me voli ili nemoj..
Ostatak zavisi od tebe...
Ja i dalje sedim na svom mestu, mirišem, gledam i u glavi mi je belo.. belo i čisto..
Ako me želiš uzmi me tu, ako ne, okreni se i idi, ja te tražiti neću... ne mogu da budem komplikovana koliko ti želiš... to nisam ja... sedim sama.