Ovo nije bajka gde princeza i princ odlaze da žive srećno do kraja zivota, ovo je realnost gde princeza kefće jer nema za čarape, a princ pije jer nema za registraciju automobila.
Kada ste mladi sve vam se čini bolje nego tu gde ste.
Još ako ste devojka pa u dugoj vezi, pa se neizmerno volite i jedva čekate da se venčate sa svojim princem koji će vas štititi, voleti i sa vama svijati gnezo. Ili mladi čovek koji jedva čeka da osnuje porodicu. MY ASS!
Realno ovo je Srbija, stvari ovde po difoltu ne idu kako treba.
Nije rešenje hajde da se venčamo i lako cemo.. ovo nije mišljenje sponzoruše nego realne, od ljubavi se danas ne živi.
Ljubav ne plaća kiriju, račune, ne puni frizider, ne kupuje detetu pelene. Posao da. Da li ćeš me ostaviti sad kad nemam posao je sve češće pitanje...
Prvi put je odgovor ne.. radim ja premostićemo, zajedno smo... I tako vreme prolazi... jedna (a naročito nijedna ) plata apsolutno nije dovoljna, a što duže ste bez posla realno upadate u veću depresiju i gubite želju za zaposlenjem, a samim tim smanjuju vam se šanse i da ga nađete.. uvek ima neko bolji, uvek neko kvalifikovaniji, da ne kažem privlačniji..
Posle nekog vremena, javlja se i zamerka, kada ćeš već pronaći taj posao ne mogu ja sve (muško,žensko nebitno)... počinju svađe, gleda se krišom šta je čije, šta je ko doprineo..
Nije mi jasno kako ljubav tako lako puca pod stegom novca, odnosno neimanja istog.
Mene tako nisu učili, ali uviđam polako taj obrazac u okolini.. I već počinjem da razmišljam šta bih ja u takvoj situaciji.. Realno ljudi u krizi su nervozniji netolerantniji, pre se posvađaju... ne znam koliko bih to izdržala.. gadi mi se svađa oko novca, gadi. Shvatam ja da savršeni uslovi za happy end i savršen brak ne postoje ali ne bih sigurno dizala kredite za seljačke svadbe, a posle grcala godinama da ga otplatim, umesto da sam stedela za stan, time sam dobila gomilu sokovnika i usisivača koje ću drugim ljudima da delim na njihovim seljačkim svadbama gde cu da se pojavim skockana od glave do pete obučena papreno skupo a kući sledeće nedelje jedemo samo jabuke.
Svi smo srećni bogati i nasmejani, ali izoluj jednu skockanu jedinku kroz 10 min će da ti priča kako joj je muž nesposobni kreten, kako nema novaca a i seks je loš.
A sijaš kao Ajfelova kula, čovek da te istrese ispale bi eventualno maramice.
Nije samo reći volim te, venčajmo se, danas moras da budes potkovan fino da bi se venčao. Ako ne gleda tvoja druga polovina, ima ko gleda.
Drugarica trebala da se uda, kad iz čista mira došao joj budući svekar,čak i pre nego što je dečko i zaprosio, kod njenih na kafu, da izvidi sta to ona ima, u miraz. Seljačka posla za neverovati.
Gde su se dele one silne romantične priče oženio siroticu, živeli srećno do kraja života? Odakle nam odjednom klasna podela, zar ne bejasmo ne tako davno svi drugovi?
Da li je moguće da u poslednje vreme više uspevaju brakovi bez ljubavi nego brakovi bez novca? Kada se to desilo? Kada se izgubilo ono do kraja života, u dobru i zlu?
Nemaš da mi daš za sandale, aj' ćao ima ko može! Ili moje pare su moje pare, tvoje su tvoje a za dete kako na koga padne red!
Kakva je ovo uvrnuta i bolesna realnost??
Ja planiram da se udam isključivo iz ljubavi. Ali i zbog sebe i eventaulnog budućeg deteta ne planiram to učiniti u skorije vreme. Zašto? Zato što hoću da budem sigurna da mi to isto dete neće biti gladno. Neću da se oslanjam na muža, i da od njega očekujem avione, kamione, jer realno male su šanse da se tako nešto desi, a i nije my cup of tea. Udaću se onda kada budem sigurna da ako brak iz ljubavi ne uspe, ili uspe ali bude novčanih poteškoća,da ću moći sebe I svoje dete da prehranim, ili da podržim muža u teškom periodu, jer svaki gubitak posla je težak, a posao danas izgubiti lakše je nego reći keks. Ali sigurno ne planiram da se udam za nekoga ko nema posao dok ja nemam posao, da nemamo dom, i treba da zavisimo od roditelja. To je čist mazohizam, mi se množimo (jer smo siromašni pa za kondome nemamo, a ne umemo da vadimo) i pravimo socijalne slučajeve, nahranite nas imamo svoja prava!
U krajnjem slučaju mogu da se prodam nekoj televiziji, malo zaplačem, I živim kao lord.
Нема коментара:
Постави коментар